Knjiverzum

Petar Zoranić (Zadar, 1508 – između 1543. i 1569), hrvatski renesansni pisac. „Planine” je naslov prvog hrvatskog romana, koji je napisao i 20. septembra 1536. završio Petar Zoranić, a objavljen je u Veneciji 1569. godine, nakon piščeve smrti. U znak sećanja na to, na inicijativu predsednika Hrvatskog književnog društva – Zadar, Nikole Šimića Tonina, HKDZ pokreće nagradu ZORANIĆ za roman godine koji je štampan od 20. septembra prošle godine do 20. septembra ove godine, u Republici Hrvatskoj i regionu, koja će se dodeljivati tog datuma u Zadru, ispod spomenika Zoraniću, uz prigodan program. Nagrada se sastoji od medaljona ZORANIĆ, prigodne diplome u znaku romana „Planine” i umetničke slike. Nagrađenom će biti obezbeđen smeštaj u gradu Zadru. Pokrovitelj pokretanja nagrade bila je HAZU – Razred za književnost. Na konkurs je potrebno poslati po tri primerka romana na adresu: Nikola Šimić Tonin, HKDZ, Zadarska 60, Drage, 23211 Pakoštane, Hrvatska. Komisiju za ocenjivanje ove go...

Mogu da saosećam s tobom, plakaću zajedno s tobom, rado ću poneti tvoj teret, obuću tvoje cipele  i krenuti tvojim putem, mogu poneti tvoja osećanja  na svojim plećima.

Ja sam putnik bez stopala, nebom plovim tiho, polako. Svetlost pozajmljujem, a ipak sjam, kao srebrni fenjer u snu. Rastem i opadam, al' ne umirem, lice menjam na noćnom nebu. Danju se skrijem, a ipak sam blizu, vraćam se kada zvezde zablistaju. Ko sam ja? Odgovor: Mesec

Na raskršću vremena i prostora, raskošnotajanstvena, magličasta neopipljiva tvorevina, spiritualna fatamorgana nebeskog okeana, elektronska slika unutrašnjeg oka sveta, u oku dinosaurusa, u oku sfinge, u oku severnog jelena... Ko sam ja? Odgovor: Aurora borealis

Nisam rođen ni od zemlje ni od neba, već od snova i želja svojih predaka. Na glavi nosim jelenske rogove, što se granaju ka zvezdama. Lice mi je nalik konju, a čeljustima pijem talase Žute reke. Telo mi je dugo poput zmije, vijugam preko zidina Velikog kineskog zida. Ogrnut sam ribljim krljuštima, što svetlucaju kao zvezde rasute po noćnom nebu. Kandže su mi oštre kao orlovske, seku gromove i munje. Šape su mi snažne poput tigrovih, koračam po snegovima svete planine Kunlun. Griva mi plamti kao lavlja vatra, osvetljava pet hiljada godina istorije. Uši su mi poput volovskih, slušam šapat žitnih polja i glasove vetra. Nemam krv ni smrtno telo, a ipak živim u srcu svakog Kineza. Ja sam znak njihove snage, njihovih snova i trajanja. Ko sam ja? Odgovor: Kineski zmaj

Gluva sam i nema, ne ispuštam nikakav krik ni jecaj. Ali u sebi čuvam sve u pamćenju. U svojim rukama držim svemir. Ja sam sve i ništa. Ko sam ja? Odgovor: Knjiga.