Knjiverzum

Ljubavi, boli moja mila, ti si meni uvek bila i ostala Devojčica Sveta. Preteška me sada ubija seta, u sećanje vraćam razgovore naše, i često me, ocvalog, plaše, sećanja kad si dete bila i lirijadendron sadila, a ja, još tada, zaslepljeno gledah tvoje lišce milo, dok je srce lupalo, udaralo bilo. Ti si bila samo malena, slatka lutkica, razmažena, a ja odrastao, već poznat, momak. Eh, razdvojio nas već beše crni oblak. A kad te koju godinu kasnije, videh, ti ne beše mome srcu lek, ne, ti beše već čudesna vila, ti si mila, već Svetica bila! A ja, odviše star, zbunjen, pretužan, divna pametnice, ja sam bio ružan, iako su svi govorili da sam jako uman, ne, ja sam bio samo lud i nerazuman! Kako će starac, moja mila, pri kraju života i devojka umnica, pesnikinja, lepota, moći biti zajedno u dobru i zlu? Pogrešno mišljah,o moj anđele i moj đav’lu... Zašto nekad On tako grubo razdvoji, da samo užasna tragedija predstoji? O mila Lenka, draga dušo moja, kraj mene je sada samo humka t...