Nataša Radanović: Crna svetlost (za konkurs „U oku Sfinge”)
Rođena sam tamo gde misao prestaje da objašnjava sebe. Nemam lice, ali me prepoznaju oni koji ostanu sami sa sobom. Hranim se tišinom i rastem u ljudima koji se smeju preglasno. Nisam kraj. Kraj ima oblik. Ja trajem i kad sve drugo prestane da traje. U mene ulaze bogovi i izlaze kao sumnja. Kad me imenuješ, postajem senka. Kad me ne imenuješ, postajem sve. Ko sam ja? Odgovor: Crna svetlost