Milana Momčilović: Talisman (za konkurs „U oku Sfinge”)
Na grudima me nose oni koji veruju u slučajnosti. Ćutim godinama u metalu, kamenu, koncu — kao zarobljena molitva kojoj niko više ne zna jezik. Kad me dotaknu pre puta, ne traže sreću. Traže pregovor sa sudbinom. Nisam svetinja, ali me stavljaju uz srce. Nisam živ, a hranim se strahom. Kad se pokidam, ljudi ćute. Kad nestanem, počinju da se prisećaju svih loših znakova koje su prevideli. Ko sam ja? Odgovor: Talisman