Knjiverzum

  Okamenjenog lica u pustinji šutim Stoljeća prolaze, tajnu još krijem Moji se koraci i misli ne čuju Zagonetku svoju ja vješto krijem. U pijesku drevnu stražu čuvam Dok vjetrovi nose prašinu i vrijeme U očima mojim enigma nijema Nosi za čovjeka vječito breme. Pitaju se tiho, dok suton gasne O biću koje mijenja korake svoje I dok riječi enigme ne postanu jasne Pred njenom tajnom bogovi stoje. Tko sam ja?  Odgovor: Čovjek 

Na grudima me nose oni koji veruju u slučajnosti. Ćutim godinama u metalu, kamenu, koncu — kao zarobljena molitva kojoj niko više ne zna jezik. Kad me dotaknu pre puta, ne traže sreću. Traže pregovor sa sudbinom. Nisam svetinja, ali me stavljaju uz srce. Nisam živ, a hranim se strahom. Kad se pokidam, ljudi ćute. Kad nestanem, počinju da se prisećaju svih loših znakova koje su prevideli.  Ko sam ja? Odgovor: Talisman

Pratilac sam verni Sledbenik odan Svako me ima... Svako je mene vredan Nečiji sam dokaz  I tihi svedok. Nečujna sam, Ćudljiva Zazirem od tame Svetlost mi treba, Da svoja postanem. U znak poštovanja  Na mene se Ne sme stati! Ko sam ja? Odgovor: Senka

Rastrzana sam i raspeta, obučena i gola ponizna pred Sfingom u večnom čekanju Aide. Rasparana u lancu istine i lavirintu laži rađam se i nestajem u vrtlogu skrivenih osećanja. Obećavam, ispunjavam, krijem sreću i propale nade, a ipak ostajem neumoljiva i spremna za nove dane. Ko sam ja? Odgovor: Ruka

Sve više starije, opuštenije, ujedno i sila, dajem i opuštajuća krila, srce je toplije, glava teška, i kraljevi su pored mene bedna sila i izgube svoja carska prava krila. Ko sam ja? Odgovor:Vino

Ja sam glas u bezglasju. Ja sam reč u vremenu. Ja sam kamen mudrosti, eliksir mladosti i simbol večnosti. Možeš me terati od sebe,  ali ja ti se uvek vraćam. Kad si u nevolji, ja prvi stižem. Kad padneš -ja te podižem. U dobru i u zlu Uvek sam tu! Ko sam ja? Odgovor: Moral

Nemam lice, a nosim tisuće pogleda. Bez glasa govorim svakome tko zna šutjeti U meni vrijeme ne prolazi, samo mijenja svoje sjene. Dotakneš li me mislima, postaješ pitanje samome sebi Ne tražim odgovor. Ja sam vrata kroz koja istina ulazi prerušena u tajnu Tko sam ja? Odgovor: Ogledalo

Nemuštim jezikom govor gušim svirepom mukom prostor sabijam odjek sam bez zvuka, nemir prizivam izbezumljen osećaj, razum razaram Ko sam ja? Odgovor: Tišina

Iznad tebe bdijem, toplinom te grijem, još život ti dajem, kraj oblaka se krijem, okrugao sam, šta sam ja? Ko sam ja? Odgovor: Sunce

Najsjajnija sam zvezda, nisam movie star. Ceo život me verno prati Veliki pas. Beli patuljak je bio mnogo važniji od mene, sve dok nisam svojom plavom bojom  očarao Stari Egipat  i svet oko sebe. Tko sam ja? Odgovor: Zvezda Sirius

Pod sunčanim plaštom ležim opuštenih ramena, u zelenim haljinama koje vetar čas podigne, čas spusti dok miluje meko telo zemlje. Duga vlas klasja preliva se preko mene zlatnim talasima, a pesma kosa pada u moje jutro kao sitna svetlost. Kada se spuste krila noćne ptice, ostajem budna, tiha i beskrajna, bez planine da me prekine, bez stene da me sakrije. Ko sam ja? Odgovor: ravnica

Trkam se sa mlaznim avionima Jurim sa vetrom po nemirnim morima Sa zvezdama letim Na drugu planetu sletim U budućnost odšetam Pa se u prošlost vratim Neukrotiva i nevidljiva ja sam Moja kuća je mala Ponekad od mene boli glava. Ko sam ja? Odgovor: Mašta 

Prazno Sjajno Napušteno Dremam Čvrsto Stameno Zlatno obojeno Lica koja su Nestala Snevam Oči u oči Potvrđivanje Čekam Nekoga Da mu obasjam Ko je on Dok svoj lik U meni Prepoznaje Ko sam ja? Odgovor: Ogledalo

Visim okamenjenog izraza tvog, I nemo pratim tvoj život davnina, Kada bi uspeo da skineš boje s lica mog, Ostao bi živ jedan blizanac i njegova praznina. Ko sam ja? Odgovor: Portret 

Ne možeš me videti, ali težinom davim. U tvom grlu čučim, kao kamen. Kad nemi gutljaj niz njega krene, on preko mene žubori kao potok. U bezdan te vučem i svaku tvoju radost u korenu čupam. Ko sam ja? Odgovor: Tuga

Imam brkove, volim zapevati, volim u društvu vina piti, na glavi mi crvena kapa, i uvek veliki topli osmeh. Ko sam ja? Odgovor: Dalmatinac

Znam liječiti a nisam ìšla u velike škole, Takva sam se rodila, mala i mazna. Ima me u nekim svetim knjigama, Dadoše mi ime na slovo M.  Ko sam ja? Odgovor: Mačka

Ulazim u tebe kroz krik. Kao tihi čuvar granica vodim te  od radosti do iskušenja. Ja sam tvoj putokaz ka konačnosti. Ko sam ja? Odgovor: život.

Ne vidim te, Al' stalno sam tu, Diram ti dugu kosu Uživam da je mrsim, Dotičem te, milujem te, Pred tobom volim da se prsim. Sa tobom sam kad poželim Damare ti srca svetnom raznosim Ponekad ti kroz san Miris usnulog cveća nosim, Time se ponosim. Volim te, ne volim te Odjekuje moj šapat kroz etar Veliki sam šeret… Ko sam ja? Odgovor: Vetar

Čekam te istrajno Skrivam se u senkama dana Pratim tvoje korake lake  Bez glasa i zvuka noći svake Obilazim oko tvoje usnule glave Ponekad ti svratim u san A ti me uplašeno teraš Snažni otkucaji srca i dubok uzdah I ja se povlačim u mrak namah Ali i dalje sam tu Tvoj sam poklon od rođenja I siguran dar na kraju života. Prihvatićeš me lako Smirenog tela,blažene duše  Poslednjim udahom. Ko sam ja?  Odgovor: Smrt

Večiti sam putnik, kroz vreme i mesta. Granice mi prepreke nisu. Umem da izmamim osmeh, ali i suze. Sveprisutna, neuhvatljiva. Ko sam ja? Odgovor: Misao

Bliznjima stranac, posestrima onima sto bi kraj velikih voda uveli bez traga, a ozive, prezive i nadzive sebe - u kapi mastila. Ko sam ja? Odgovor: Pesnik

Nevidljiva sam Bez mene niko nije Ne može ni čovjek biti Slamaju me i lome A ništa mi ne mogu Ko mene ne sluša Gde sam nestala Nesretna... Ko sam ja? Odgovor: Duša 

Imaju me svi čim otvore oči, ali ne pridaju mi isti značaj. Jedni bi da me šire, drugi me često suze. Kad bilo ko pođe ka meni, ja se udaljavam. Ko sam ja? Odgovor: Horizont

Gde god da podješ Ja sam sa tobom Pratim te u stopu. Po suncu i po vetru.Stojim pod drvećem i hladim te. Hodam po vodi A nikako da se utopim. Ko sam ja? Odgovor: Senka

Živim u svemu što nestaje. Bez tela sam, a lomim čitave živote. Niko me nije video, ali zbog mene ljudi pale kuće, prelaze mora, ostavljaju imena iza sebe. Kad me dobiješ — bojíš se gubitka. Kad me izgubiš — postajem veći od sveta. Ne govorim nijednim jezikom, a svi me razumeju pogrešno. Ko sam ja? Odgovor: Ljubav

  U mene gledaš, kroz mene vidiš, Čak i kad budne oči raširiš,  Zastorom nekim često se vežem, Ako me polomiš znam da te režem.  Ko sam ja?  Odgovor: prozor

Nemam vrata, a ulaziš u mene. Nemam glas, a danima odzvanjam u tebi. Što me više otvaraš, sve si dalje od sveta. Ko sam ja? Odgovor: knjiga

Živim u ustima mrtvih gradova, među prstima pepela i soli. Kad me izgovore, nešto u čoveku nestane, nešto drugo progovori. Nemam telo, vekovima nosim ožiljke. Ljudi me pale, zaključavaju, prevode, nikada ne uspeju da me ubiju. Noću spavam u kostima papira, ujutru ustajem u tuđem glasu.

Bez mene nema tebe. Tu sam i danju i noću. Tvoj nemir me ubrza, tvoj mir me uspori. Kad me primetiš – postanem sidro. Ko sam ja? Odgovor: Dah.

Blistam, uvek čista. Topla, hladna tiho padam. Oko duše, kad nemir se stiša, ja pričam, a oko vlada. Ko sam ja? Odgovor: Suza

Nada mnom se ljudi naginju kao nad sopstvenom sudbinom Nasred polja usta su mi otvorena. U mojim dubinama je izvor života. Kada sam prazan, ja sam najglasniji. Kada se ogolim do dna duše tada sela počnu da liče na grobove. Ko sam ja? Odgovor: Bunar

Nosim glasove svijeta, a nijedan nije moj. Izgaram i gorim bez plamenova, u meni mrtvi dišu. Čekam i trajem, u besmrću vladam. U tvojim očima veća sam tama i veće sam svijetlo. U pukotini vremena neću ostarjeti. Dođi. Otvori svoja vrata i pusti me da budem s tobom. Ko sam ja? Odgovor: Knjiga

Nemam srce, a pamtim ljubavi. Nemam dušu, a čuvam ljude od zaborava. Ćutim godinama, dok neko ne spusti  pogled na mene. Ko sam ja? Odgovor: Fotografija

Dajem se a ti me uzimaš. Kad mi se vraćaš sav treperiš. Ako me nema tužan si. Raduje me i mali znak. Ko sam ja? Odgovor: Ljubav

Pola ćutim u kamenu, pola slušam nebo. Ne hodam, Imam lice koje ne stari i telo koje pripada nekoj drugoj građi. Kad sunce tone, moja senka postaje duža od carstva. Kad noć dođe, oči mi ostaju otvorene kao dve nedovršene rečenice. Predamnom su mnogi zastali, uvereni da je odgovor važniji od pitanja. Ko sam ja? Odgovor: Sfinga

Rođena sam tamo gde misao prestaje da objašnjava sebe. Nemam lice, ali me prepoznaju oni koji ostanu sami sa sobom. Hranim se tišinom i rastem u ljudima koji se smeju preglasno. Nisam kraj. Kraj ima oblik. Ja trajem i kad sve drugo prestane da traje. U mene ulaze bogovi i izlaze kao sumnja. Kad me imenuješ, postajem senka. Kad me ne imenuješ, postajem sve. Ko sam ja? Odgovor: Crna svetlost

Nevidljiv sam, a ipak punim prostor, rastem u tišini, i nestajem kad me izgovore. Ako me tražiš — gubim se. Ako me zaboraviš — vraćam se. Umirem tek kad postanem tvoj. Ko sam ja? Odgovor: Ideja

Lajem kroz svemir vičem vekovima skupljam vukove i pse što su u mojim i tvojim dimenzijama oduzimam ženama mogućnost potomstva lajem dakle vičem oštra sam kao nebeski mač znam sve sve proveravam iz mene teku čiste reči ko me ima tamo gde mu se rađa jutro taj je rečni potok to nisu reči od reke već iz dubine Tvorčevog trbuha Ko sam ja? Odgovor: zvezda Zavijava (Beta Virginis)

Ja sam zvuk čestica vremena što udaraju o moje oblo staklo, i odzvanjam raskošnom tišinom koja na trenutak pobjegne. Moje stubove umivaju dani, da što prije slome cjelinu ženskog tijela što me drži u ravnoteži. Sa uske litice života  bacam zrna sebe, padam u ruke kratke smrti znajući da ću se opet roditi. Ko sam ja? Odgovor: Pješčani sat

Ne nosim lice, a po meni prolaze godine. Svi me dodiruju, niko me ne zadržava. U meni ostaju koraci onih koji su otišli, a ja nikada ne odlazim. Ko sam ja? Odgovor: put

Na 12. međunarodnom poetskom festivalu „Literaturni iskri“, koji se održava u Gostivaru povodom obeležavanja 24. maja – Dana Svetih Ćirila i Metodija, srpski pesnik Dušan Stojković proglašen je za najboljeg stranog autora. Festival se tradicionalno organizuje uz podršku Ministarstva kulture i u saradnji sa NUKC „ASNOM“ Gostivar i ove godine okupio je veliki broj učesnika iz više zemalja regiona i Evrope. U ovogodišnjem festivalskom izdanju učestvovalo je 173 pesnika iz Makedonije, Rumunije, Albanije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Odlukom žirija u sastavu Branko Cvetkoski, Gabriela Petroska i Gordana Straševska, priznanje za najboljeg stranog autora pripalo je Dušanu Stojkoviću iz Srbije, čiji je poetski opus prepoznat kao autentičan, snažan i izražajno prepoznatljiv. Ovo priznanje predstavlja još jedno značajno međunarodno priznanje za srpsku savremenu poeziju i rad Dušana Stojkovića, koji svojim stvaralaštvom aktivno učestvuje u regionalnoj i evropskoj...

Hajde da idemo na jug, u onu zemlju kojoj je istorija ukradena, onog drevnog jezika koji su naši roditelji ljubomorno čuvali kako bismo mi udahnuli naše bajke. Jer ja više ne prepoznajem svoje ruke, ovaj čovek koji kopni u ogledalu ne liči na mene, nisu moje delovi tela ostavljeni gradu, i nijednu pesmu ovih krajeva nemam u svom pamćenju, nisam jahao konje po planinama, prkoseći vetru, kroz svaki kutak. Svet je bio veći od granica koje su nacrtali, moje oči su prikovane za horizonte do kojih nikada neću stići, moje porodično stablo raslo je na strmim padinama, sve nade su čuvari mog siromaštva, krnjio sam svoju dušu  da bih štedeo,novac koji nikada neću potrošiti čuvao sam u bankarskim sefovima, prljave novčanice sa likom Junusa Emrea. Hajde da idemo na jug, u onu zemlju bez imena, da pronađemo tamo sve što smo izgubili, u planinskim gradovima gde nema mora. Prepev sa turskog: Ana Stjelja 

Dan Dylan Thomas, koji se svake godine obeležava 14. maja, posvećen je jednom od najznačajnijih pesnika 20. veka, čije delo i danas inspiriše umetnike širom sveta. Njegova poezija, prepoznatljiva po snažnoj lirici, ritmu i emotivnoj dubini, kao i čuveno delo Under Milk Wood , ostavili su neizbrisiv trag u svetskoj književnosti. Na inicijativu dr Ana Stjelja, književnice, umetnice i kustoskinje kulture, kao i predsednice Alia Mundi Association, ovogodišnje obeležavanje Dana Dilana Tomasa dobilo je snažan međunarodni i regionalni karakter. Umetnici iz Srbije i regiona pridružili su se globalnoj proslavi, predstavljajući raznovrsne poetske i vizuelne radove inspirisane temama identiteta, sećanja, jezika i međukulturnog dijaloga. U okviru ovog projekta, posebno mesto zauzimaju učesnici iz oblasti poezije: Poezija Žaklina Mančić (Srbija) Pavle Zeljić (Srbija) Bojana Bogojević (Srbija) Dušan Stojković (Srbija) Milica Ristić (Srbija) Milana Momčilović (Srbija) Suzana Mar...

Književni konkursi predstavljaju dragocen prostor za afirmaciju novih glasova, ali i priliku da se već afirmisani autori predstave novim rukopisima. Kulturni centar u Šapcu raspisao je konkurs za najbolju neobjavljenu savremenu srpsku pripovetku i dodelu nagrade „Laza K. Lazarević”, jedne od značajnijih književnih nagrada posvećenih kratkoj prozi. Nagrada obuhvata plaketu i novčani iznos od 150.000 dinara, a konkurs je otvoren za autoe koji su do sada objavljivali u književnim časopisima, zbirkama, blogovima, kolumnama ili drugim elektronskim i štampanim izdanjima. Pripovetke moraju biti: – neobjavljene, – otkucane u tri primerka, – dužine do deset strana, – potpisane šifrom. Uz rukopis je potrebno priložiti posebnu zatvorenu kovertu sa razrešenjem šifre i osnovnim podacima autora. Rukopisi se šalju na adresu: Kulturni centar Šabac Gospodar Jevremova 12 15000 Šabac sa naznakom: „Za književni konkurs”. Konkurs je otvoren do 1. juna. Ime Laze K. Lazarevića i danas...

Književni klub „Ivo Andrić” raspisuje konkurs za najlepšu pesmu za nagradu „Nenad Radoš” Uslovi konkursa: Na konkurs se mogu poslati pesme u obimu do najviše 28 redova. Pesme je potrebno otkucati i dostaviti u tri primerka. Radovi se potpisuju isključivo šifrom. Razrešenje šifre, zajedno sa osnovnim podacima (ime i prezime, adresa i broj telefona), treba staviti u posebnu, zatvorenu kovertu i poslati zajedno sa pesmom na adresu: Marković Darinka (za književni konkurs) Kuršumlijska 12/3 11040 Beograd Konkurs je otvoren od 5. maja do 1. jula 2026. godine. Književni klub dodeliće tri nagrade i tri pohvale. Rezultati konkursa biće objavljeni na sajtu Kluba nakon 1. avgusta 2026. godine. Tačan termin dodele nagrada i pohvala biće naknadno objavljen na sajtu Kluba. Nagrađeni i pohvaljeni učesnici biće obavešteni telefonom ili putem e-mail adrese, ukoliko je navedena.

Haiku časopis „LOTOS” i Dejan Bogojević raspisuju X internacionalni haiku konkurs za nagradu „Radmila Bogojević”. Tema konkursa je slobodna Uslovi konkursa: Svaki autor može da pošalje 3 svoje neobjavljene haiku pesme, potpisane punim imenom i prezimenom, nazivom države, na mejl: nagradaradmilabogojevic@gmail.com Konkurs je otvoren do 15. juna 2026. godine. Nagrade će biti uručene 24. avgusta 2026. godine, na dan rođenja preminule haiku pesnikinje Radmile Bogojević. Dodeliće se tri nagrade, a od nagrađenih i izabranih haiku pesama će se štampati publikacija.

Ljubitelji trilera, misterije i napetih književnih zapleta dobili su priliku da svoje rukopise predstave široj publici kroz konkurs za najbolji neobjavljeni triler roman pod nazivom „Dokazni materijal”. Ovaj književni konkurs namenjen je autorima koji kroz kriminalističku radnju, psihološku napetost i intrigantne priče žele da istraže tamnije slojeve ljudske prirode i društva. Triler kao književni žanr već decenijama zauzima posebno mesto među čitaocima širom sveta. Od psiholoških misterija do kriminalističkih istraga, ovaj žanr privlači pažnju jer čitaoca vodi kroz neizvesnost, sumnju i stalnu potragu za istinom. Savremeni triler nije samo zabava – on često otvara pitanja morala, manipulacije, pravde i granica ljudske svesti. Naziv konkursa „Dokazni materijal” simbolično ukazuje upravo na potragu za skrivenom istinom, na fragmente priče koji vode ka rasvetljavanju misterije. U vremenu kada su kriminalističke serije, psihološki trileri i noir estetika izuzetno popularni, ov...

Skuplja se čemer memli i taloži, trpila temelj popušta, teret se briga navali, množi, vredni se mrav sa posla otpušta. Pravda se skupila, čami u samici, stežu buka­gije, vuče se u nedogled, na suda parnici proces ni počeo nije. Pucaju konci, rana previše, duše ko pamuk meke, čaša se žuči uporno liže, da curi prestati neće. Tanana duša svela se, plače, led se sa srca topi, probušen krov kaplje li kaplje, na iskap tegobu popij. Pljušte li pljušte te gorke suze, lavor se pogolem puni, taj bol se ne briše krajičkom bluze, srce se protiv nepravde buni. Koliko-toliko nevreme prođe, suze su mulj isprale, hleb crni mesi, da testo nadođe, ispeci pa reci brale.