Knjiverzum

Uvek sam vodoravan, ispod onih čije suze u mene padaju. Rupa koju svi mrze, a ipak će sve jednom prekriti njena tama. Ko sam ja? Odgovor: Grob

Nisam kiša, a lice kvasim. Ne čujem se, a glasno govorim. Rađam se tamo gde srce više ne može da nosim ono što ga mori. Nisam biser, ali u meni čitavi svetovi svetlucaju. Pojavim se bez najave, i tada sa mnom delovi nas  zauvek odlutaju. Ko sam ja ? Odgovor: Suza

Svedočim vremenima pre dobra i zla. Sebično skrivam, a sve tajne poznajem. Jedina među vama zauvek trajem. Ko sam ja? Odgovor: Tišina  

Zarobljena u utrobi, Dalekim morima plovim, Nada mi jedina ostala, Vodu nisam ni dotakla. Nošena snagom talasa, Čekam tu ruku spasa, Ko me oslobodi, Duša će da mu progovori. Ko sam ja? Odgovor: Poruka u boci

Gledaš me... I ja tebe gledam. Smešak ti uzvraćam, a ni lica nemam. Sujetu ti hranim rukom koju nemam. U svakoj tvojoj radnji, nevidljivom oku mome vidljivoj, učesnik sam verni. Vidim tvoje lice okom koje nemam. Samopouzdanje izlivam u tvoje ustreptalo srce. Sujetu ti hranim i gledam kako u visine letiš, nogama čvrsto stojeći na tlu. Nemim usnama odgovor vrištim na prećutno pitanje tvoje. Ko sam ja? Odgovor: Ogledalo

SUNCOKRET Ja sam unca zlata, Sunčeva palata, spori okret balerine, suknjice svilene i na dodir fine... Ja samo stojim, al' nikad sam, umnogostručen kao u dvorani ogledala. Linija horizonta moj je ram. Ja sam ko Ikar, što kraj Dedala hrlim ka Suncu vasceli dan i večno mislim da ću mu prići, da Sence zlato u me pretoči Al' noć će letnja nečujno stići i sklopiće mi sanjive oči... Do jutra, kad će kao maleni ptići raširiti krila moji listići i pozdraviti novo sutra. Ko sam ja? Odgovor: Suncokret

Imaš me svuda oko sebe Ne jurim te, a čekam te Od tebe ne tražim mnogo, samo da osluškuješ, Da zaroniš u moju pjesmu  i sa mnom plešeš!  Ko sam ja?  Odgovor: Mir

Moji snovi vjetrom putuju, pogledi se susreću Tišinom uortačeni, mukom vrata otvaraju, guše, umaraju Ta dva oka nebeska, što prašinu su raznijela, na sve četiri strane svijeta Diše planeta Ne dopunjuje karizmu čovjeka Trgnu se odnekud i došeta Kao stranac, tuče u grudima Napominjući bolu da ne zaboravi Da bude svijetao i bdije nad mojim pepelom Tko sam ja? Odgovor: Želja posljednja.

Neizbežna – krijem se u svima, lažna i iskrena, izdajem i oslobađam, okeane pretvaram u kap. Ko sam ja? Odgovor: Suza

Živim između dvije tišine U prvoj me kriješ u drugoj tražiš Nemam lice a po meni pamte godine Najviše me ima u stvarima  koje nisi zaboravio Kad nestanem sve ostane isto samo čovjek više nije isti. Ko sam ja? Odgovor: Sjećanje

Svedok sam prvog zapisanog reda u knjizi civilizacije. Vreme prolazi preda mnom, obeleženo upitnicima davno izgubljenih tajni. Nije slučajno što stojim ovde; ja sam čuvar kapija svih pitanja i svedok tajni vasione. Hoću li ja ispisati istoriju ili će istorija ispisati priču o mojoj postojanosti kao jedinom svedoku ove velike zagonetke? Ko sam ja? Odgovor: Sfinga

Kroz prste tečem,  i mogu da odlomim planine. U šaku stanem kao led, udišeš me – sa ljubavlju i u tebi sam. Živa sam, pamtim, u prirodi, po najnovijim istraživanjima. Bez mene – čovek si suv, a i zemlja je suva. Bez mene ni života nema. Ko sam ja? Odgovor: Voda

Otvaram poput knjige uspomenu, očiju plavetnilo sećanja mami i dok pritiskaš grudi moje, prosijaš kao kamen dragi, moj voljeni, moj dragi. Ko sam ja? Odgovor: Medaljon

Nisam rana, a otvaram se. Nisam ptica, a godinama letim između juče i sutra. U meni žive glasovi koji ćute, lica koja su otišla i koraci koji se vraćaju. Kad me zatvore, postajem teža od kamena. Kad me otvore, postajem lakša od vazduha. Ko sam ja? Odgovor: Uspomena

Računam te koracima Ispunjavam smehom i suzama Pamtim te uzdasima Merim te nemirima Kažu da lečiš Da kao reka tečeš I traješ večno A mi u utrobi tvojoj Uvek imamo obećan Početak i kraj. Ko sam ja? Odgovor: Vreme

Vezilja, pletilja, kraljica snežna, nekada blaga, nekada ljuta, ali uvek neizbežna. Ko sam ja? Odgovor: Zima

Dozivam travu mirisavu pokošenu u zoru. Zacviljeh na otvorenom prozoru sjete. Drhti probuđeno dijete vodonoša. Stanite kosači, nevjera u mom korijenu spava. Zatupiće zauvijek oštre kose. Vjetrovi nose nemio glas. Ko to, obeznanjen, traži spas? Ko sam ja? Odgovor: Livada

Srebrni samar na leđima nosim, sa suncem se igram, ponekad prkosim. Uzavrela i ljuta mogu nekome život da pokosim. Ko sam ja? Odgovor: Reka

Potrebna sam koliko me se plaše Spavam tamo gde nisam budna Tonem, ali se ne davim i čak i kada se raspršim i dalje postojim u svemu Ko sam ja? Odgovor: Voda

  Ja ti telo verno štitim, Ulepšavaš me i kitiš, Mojih bora se stidiš, Nečijoj tuđoj zavidiš. Često se vide na meni, Tvoji skriveni problemi. Površina mi najviše blista, Kod onih čija je duša čista. Ko sam ja? Odgovor: Koža

  Jedan može da me ima  dvoje mogu da me dele  al’ za troje više nisam ne postojim čuj reći ću ti svoju …..  ne ostavljaj me nikad samu Ko sam ja? Odgovor: Tajna

Tajanstvo mi para zenice, dok stojim pred sobom, obgrljena vrelinom pustinjskog sunca. Pod grudima, milenijumima, čuvam tajne, svojom tišinom lepim reči. U očima mi ostaje pitanje… Ko sam ja? Odgovor: Sfinga

Nama, veruj, nije znano šta to ljude na zlo tera. Za dobrotu znamo samo. U srcu nam kuca vera. Oduvek nam vernost sveta. Naš se čovek voli, prati. Kad izdaje mi smo meta, napuštena duša pati... Ko smo mi? Odgovor: Ulični psi

Postojim. Sve živi u meni. Niko ne može da me dodirne,  oblikuje, a opet tečem, neprekidno,  kroz svetlost i tamu. Pratim smrtnog čoveka  od njegovih prvih koraka,  kroz životne padove i uspone,  sve do njegovog neumitnog kraja. Ipak, čovečanstvo  ostavlja u meni tragove,  kroz predanja, zapise, knjige,  umetnička dela. Ko sam ja? Odgovor: Vreme

U zlatnoj tišini vrtova bez imena, nosim sunce na krilima, a ne gorim. Iz cveta u cvet, kao misao koja luta, gradim slatku tajnu, a nigde ne govorim. U šumu skrivam pesmu koju niko ne čuje. U kapima svetlosti tkam nevidljivi dom. Mala sam, a čuvam bogatstvo leta, i u sebi nosim ceo jedan plodni vrt. Ko sam ja? Odgovor: Pčela

Kažu da jedna moja je tvojih sedam, Učiš me koraku, stavu, držanju, Urođeno ostaje među nama vrednije od rodoslova, nadenutog imena. Poznajem sve tvoje mene, Privijam se na svaku ranu, Sreći darujem oblik. Igru i detinjstvo produžavam. Ko sam ja? Odgovor: Pas

Daljine vešto krojim, Letim sve dok postojim, Vrbama kose mrsim. Zasviram pa se isprsim, Sve konce ovog sveta – zamrsim. Ko sam ja? Odgovor: Vetar

Ver­nije od prijatelja te pratim, bez tebe nigde ne želim da svratim. I kada ne skrenem sa puta, noć mene uvek proguta. Ličim na tebe, a nikada nisam ti. Nemam tvoj glas, ali imam stas. Ko sam ja? Odgovor: Senka

Ne bih voleo vodu da umirim, niti da mi muzika prestane, niti da svetla pogase. Nosim na leđima pismo nekome. Neka moj dodir osete nečiji uzdasi, nečije suze, nečiji otkucaji srca. Stižem iz daljine, a kratko trajem. Ko sam ja? Odgovor: Talas

Sve pred sobom rušim, a gradim bez ruku, krotim moćne careve i donosim muku. Niko me ne vidi, a svi me se boje, polako i nečujno brišem dane tvoje. Ko sam ja? Odgovor: Vreme 

Na sredini vrta jedan cvijet stajao je visoko uzdignute glave Njemu nisu trebale ni naočale ni šešir da pogleda prema suncu Sunce i taj cvijet bili su stari prijatelji. S vremena na vrijeme davali su tajne signale jedno drugom. Kada bi došla večer sunce bi namignulo i nasmješilo se a žuti div bi spustio glavu i usnuo večernji san. Ko sam ja? Odgovor: Suncokret

Ima me  i iznad  i ispod  nebeskog svoda  Ko sam ja? Odgovor: Voda.

Ja bez nogu svijetom hodam, svaku tajnu tiho vodam. Kad me otvoriš u tišini, priče žive u bjelini. Nekad smijeh, a nekad tuga, uz mene je mašta druga. Na policama mirno spavam, ali znanje uvijek davam. Ko sam ja? Odgovor: Knjiga

Slušam tihe zvuke talasa, mirujem dok se nemirne bure lome, posmatram vekovima rat i mir, osećam miris Sredozemlja u Jadranu, ne čujem hod rimskih careva, već galamu turista, ali sva lica jednako pamtim. Ko sam ja?  Odgovor: Sfinga na Peristilu   (Dioklecianova palata u Splitu)

Ćutke poziram. Svugdje se mogu vidjeti. Grle me kiše i vjetrovi, pahulje oblače, sunce skida i miluje. Moja pojavnost i tragovi pričaju o meni  dok ja šutim. Ko sam ja? Odgovor: Skulptura

Boravim u ograničenom Materijalnom tijelu A letim slobodno kao ptica Iz materije u antimateriju Moje tijelo govori ljudskim Jezikom, ja jezikom simbola Ko sam ja? Odgovor: Duša

Padnem s Marsa nelinearno promašim kalup um na oblačiću gleda iznad Delfi analogno vrijeme unazad vrti vijekove digitalno već u četirihiljaditoj apofatičnost iščezava. Hmmm... Putujem dalje! Ko sam ja? Odgovor: Duh

Sa tobom hodam, trčim i stanem, o kamen zapnem i uvijek padnem. Ko sam ja? Odgovor: Senka

Rađam se i živim kroz dela, događaje i dešavanja. Pobednici me prekrajaju, a umetnici, književnici, graditelji... prate i poštuju.  Ko sam ja? Odgovor: Istorija  

Baštinik sam primamljivih plodova misli proteklih vekova sazrelih na drevnom stablu, izraslom van zaboravljenih prostora večitog zatočeništva u istovetnom bezizlazu. Čudesna sam riznica nemerljivog blaga blistavog od zlatnog sjaja dok neprestano se uvećava. Ko me s ljubavlju dotakne, pod prstima oseća protok sećanja stoletnih šuma i nagoveštaj neotkrivenih svetova. Ko sam ja? Odgovor: Knjiga

Mogu da budem veliki,  Mogu i mali,  Ili između ta dva.  Dok sam mali volim da se igram ja.  Veran sam svom gospodaru,  ali mogu da budem i zao.  Za dom svoj, ako treba,  I život svoj bi dao.  Ko sam ja?  Odgovor: Pas

  U proljeće te pomilujem,  nježno zamrsim uvojke. Zaplešemo valcer   i odlepršam s leptirićima. Ko sam ja? Odgovor: Povjetarac

Mogu spavati u džepu vunenog kaputa,  Mogu grliti ruku tvoju,  Mogu knjige ukrašavati,  Mogu biti: Drveni, gvozdeni, sunčani.  Gde god postojim, vreme brojim.  Ko sam ja? Odgovor: Časovnik

Čim osetim trenutak, vraćam se iz dalekih, zaboravljenih predela, nastajem kao iz krvi, nepozvana dolazim pored kamenih ograda vrtova i rubova žita. Uteha sam za napuštena polja sa svojim crvenim usnama.... Ko sam ja? Odgovor: Bulka

Mogu da te smirim, mogu da te posečem, na papiru sam, trajni zapis, u dahu sam vetrov vesnik, čoveka činim snažnim i dostojnim. Ko sam ja? Odgovor: Reč

Prati prolaznost po meni jer ja pratim te. Tu sam, za tobom, pred tobom, uz tebe. Nestanem u kišnom danu, ili dok spavaš. Tad se sakrijem u tvom dahu i čekam sunce da ti se javim.... Ko sam ja? Odgovor: Senka

Zatvaram svet tame i svetla Pred Svingom sveta,  gospodarom pustinje i cveta. Samo jednom tajnom za ceo Svet.  Tako bitan san kao nestvaran  dan pred vratima. Ko sam ja? Odgovor: Ključ 

Cigla sam mislenim mostovima; Put miru ili ratovima U kojem zrno soli spi. Instrument sam lirike znanja; Kapljica tajne okeana Talasu stvaranja. Od zvuka rastem i od grafema Bez mene smisao drema. Ko sam ja? Odgovor: Reč  

Dodirnem i pustinjsko zrnce pijeska, leptira na listu trešnje obasjanog, malog mrava što vrijedno svoje breme nosi. Sa mnom voda nabuja te u slapu pada, lomim obruče samotnoga srca, tuzi pronalazim njen put. Najljepše boje cvijet nikne od mog postojanja u tebi. Ko sam ja? Odgovor: Suza

Pod nogama sapćem,  zelena sam nit što spaja,  zemlju hranim,  a vječno sam gladna kiše,  ljuljam svijet kad sunce ga pali i vjetrom dišem. Ko sam ja? Odgovor: Trava