Knjiverzum

Ljubavi, boli moja mila, ti si meni uvek bila i ostala Devojčica Sveta. Preteška me sada ubija seta, u sećanje vraćam razgovore naše, i često me, ocvalog, plaše, sećanja kad si dete bila i lirijadendron sadila, a ja, još tada, zaslepljeno gledah tvoje lišce milo, dok je srce lupalo, udaralo bilo. Ti si bila samo malena, slatka lutkica, razmažena, a ja odrastao, već poznat, momak. Eh, razdvojio nas već beše crni oblak. A kad te koju godinu kasnije, videh, ti ne beše mome srcu lek, ne, ti beše već čudesna vila, ti si mila, već Svetica bila! A ja, odviše star, zbunjen, pretužan, divna pametnice, ja sam bio ružan, iako su svi govorili da sam jako uman, ne, ja sam bio samo lud i nerazuman! Kako će starac, moja mila, pri kraju života i devojka umnica, pesnikinja, lepota, moći biti zajedno u dobru i zlu? Pogrešno mišljah,o moj anđele i moj đav’lu... Zašto nekad On tako grubo razdvoji, da samo užasna tragedija predstoji? O mila Lenka, draga dušo moja, kraj mene je sada samo humka t...

Poput poezije, uvlačim se u dušu, I lutam pod kožom s najnežnijom lakoćom. Jer poezija je ispisana na vazdušnom svitku, Dok ja plešem po licu vode. Pesme rasipaju lišće tamo gde tvoj duh raste, Dok ja slećem na granu na kojoj tvoje srce diše. Postajem pun kada sati dostignu svoj vrhunac, Tešim usamljene i obasjavam zaljubljene svojom svetlošću. Pesnici i slikari drže me blizu i rado me prizivaju, Dok me lekari dijagnostikuju kako se spušta suton. Usamljeni nazru moj zagrljaj U osvit tišine, na tihom mestu, A izgubljeni pronalaze svoj put, više ne slepi, Duboko u pustinjskom bespuću uma. Pa, ko sam ja!? Odgovor: Pun Mesec

Petar Zoranić (Zadar, 1508 – između 1543. i 1569), hrvatski renesansni pisac. „Planine” je naslov prvog hrvatskog romana, koji je napisao i 20. septembra 1536. završio Petar Zoranić, a objavljen je u Veneciji 1569. godine, nakon piščeve smrti. U znak sećanja na to, na inicijativu predsednika Hrvatskog književnog društva – Zadar, Nikole Šimića Tonina, HKDZ pokreće nagradu ZORANIĆ za roman godine koji je štampan od 20. septembra prošle godine do 20. septembra ove godine, u Republici Hrvatskoj i regionu, koja će se dodeljivati tog datuma u Zadru, ispod spomenika Zoraniću, uz prigodan program. Nagrada se sastoji od medaljona ZORANIĆ, prigodne diplome u znaku romana „Planine” i umetničke slike. Nagrađenom će biti obezbeđen smeštaj u gradu Zadru. Pokrovitelj pokretanja nagrade bila je HAZU – Razred za književnost. Na konkurs je potrebno poslati po tri primerka romana na adresu: Nikola Šimić Tonin, HKDZ, Zadarska 60, Drage, 23211 Pakoštane, Hrvatska. Komisiju za ocenjivanje ove go...

Mogu da saosećam s tobom, plakaću zajedno s tobom, rado ću poneti tvoj teret, obuću tvoje cipele  i krenuti tvojim putem, mogu poneti tvoja osećanja  na svojim plećima.

Ja sam putnik bez stopala, nebom plovim tiho, polako. Svetlost pozajmljujem, a ipak sjam, kao srebrni fenjer u snu. Rastem i opadam, al' ne umirem, lice menjam na noćnom nebu. Danju se skrijem, a ipak sam blizu, vraćam se kada zvezde zablistaju. Ko sam ja? Odgovor: Mesec

Na raskršću vremena i prostora, raskošnotajanstvena, magličasta neopipljiva tvorevina, spiritualna fatamorgana nebeskog okeana, elektronska slika unutrašnjeg oka sveta, u oku dinosaurusa, u oku sfinge, u oku severnog jelena... Ko sam ja? Odgovor: Aurora borealis

Nisam rođen ni od zemlje ni od neba, već od snova i želja svojih predaka. Na glavi nosim jelenske rogove, što se granaju ka zvezdama. Lice mi je nalik konju, a čeljustima pijem talase Žute reke. Telo mi je dugo poput zmije, vijugam preko zidina Velikog kineskog zida. Ogrnut sam ribljim krljuštima, što svetlucaju kao zvezde rasute po noćnom nebu. Kandže su mi oštre kao orlovske, seku gromove i munje. Šape su mi snažne poput tigrovih, koračam po snegovima svete planine Kunlun. Griva mi plamti kao lavlja vatra, osvetljava pet hiljada godina istorije. Uši su mi poput volovskih, slušam šapat žitnih polja i glasove vetra. Nemam krv ni smrtno telo, a ipak živim u srcu svakog Kineza. Ja sam znak njihove snage, njihovih snova i trajanja. Ko sam ja? Odgovor: Kineski zmaj