Onfuan Fuad: Pun mesec (za konkurs „U oku Sfinge”)
I lutam pod kožom s najnežnijom lakoćom.
Jer poezija je ispisana na vazdušnom svitku,
Dok ja plešem po licu vode.
Pesme rasipaju lišće tamo gde tvoj duh raste,
Dok ja slećem na granu na kojoj tvoje srce diše.
Postajem pun kada sati dostignu svoj vrhunac,
Tešim usamljene i obasjavam zaljubljene svojom svetlošću.
Pesnici i slikari drže me blizu i rado me prizivaju,
Dok me lekari dijagnostikuju kako se spušta suton.
Usamljeni nazru moj zagrljaj
U osvit tišine, na tihom mestu,
A izgubljeni pronalaze svoj put, više ne slepi,
Duboko u pustinjskom bespuću uma.
Pa, ko sam ja!?
Odgovor: Pun Mesec
