Knjiverzum

Uvek sam vodoravan, ispod onih čije suze u mene padaju. Rupa koju svi mrze, a ipak će sve jednom prekriti njena tama. Ko sam ja? Odgovor: Grob

Nisam kiša, a lice kvasim. Ne čujem se, a glasno govorim. Rađam se tamo gde srce više ne može da nosim ono što ga mori. Nisam biser, ali u meni čitavi svetovi svetlucaju. Pojavim se bez najave, i tada sa mnom delovi nas  zauvek odlutaju. Ko sam ja ? Odgovor: Suza

Svedočim vremenima pre dobra i zla. Sebično skrivam, a sve tajne poznajem. Jedina među vama zauvek trajem. Ko sam ja? Odgovor: Tišina  

Zarobljena u utrobi, Dalekim morima plovim, Nada mi jedina ostala, Vodu nisam ni dotakla. Nošena snagom talasa, Čekam tu ruku spasa, Ko me oslobodi, Duša će da mu progovori. Ko sam ja? Odgovor: Poruka u boci

Gledaš me... I ja tebe gledam. Smešak ti uzvraćam, a ni lica nemam. Sujetu ti hranim rukom koju nemam. U svakoj tvojoj radnji, nevidljivom oku mome vidljivoj, učesnik sam verni. Vidim tvoje lice okom koje nemam. Samopouzdanje izlivam u tvoje ustreptalo srce. Sujetu ti hranim i gledam kako u visine letiš, nogama čvrsto stojeći na tlu. Nemim usnama odgovor vrištim na prećutno pitanje tvoje. Ko sam ja? Odgovor: Ogledalo

SUNCOKRET Ja sam unca zlata, Sunčeva palata, spori okret balerine, suknjice svilene i na dodir fine... Ja samo stojim, al' nikad sam, umnogostručen kao u dvorani ogledala. Linija horizonta moj je ram. Ja sam ko Ikar, što kraj Dedala hrlim ka Suncu vasceli dan i večno mislim da ću mu prići, da Sence zlato u me pretoči Al' noć će letnja nečujno stići i sklopiće mi sanjive oči... Do jutra, kad će kao maleni ptići raširiti krila moji listići i pozdraviti novo sutra. Ko sam ja? Odgovor: Suncokret

Imaš me svuda oko sebe Ne jurim te, a čekam te Od tebe ne tražim mnogo, samo da osluškuješ, Da zaroniš u moju pjesmu  i sa mnom plešeš!  Ko sam ja?  Odgovor: Mir