Mustafa Sejfi: Hajde da krenemo na jug

Hajde da idemo na jug,

u onu zemlju kojoj je istorija ukradena,

onog drevnog jezika

koji su naši roditelji ljubomorno čuvali

kako bismo mi udahnuli naše bajke.

Jer ja više ne prepoznajem svoje ruke,

ovaj čovek koji kopni u ogledalu ne liči na mene,

nisu moje delovi tela ostavljeni gradu,

i nijednu pesmu ovih krajeva nemam u svom pamćenju,

nisam jahao konje po planinama,

prkoseći vetru, kroz svaki kutak.

Svet je bio veći od granica koje su nacrtali,

moje oči su prikovane za horizonte

do kojih nikada neću stići,

moje porodično stablo raslo je na strmim padinama,

sve nade su čuvari mog siromaštva,

krnjio sam svoju dušu 

da bih štedeo,novac koji nikada neću potrošiti čuvao sam u bankarskim sefovima,

prljave novčanice sa likom Junusa Emrea.

Hajde da idemo na jug,

u onu zemlju bez imena,

da pronađemo tamo sve što smo izgubili,

u planinskim gradovima gde nema mora.

Prepev sa turskog: Ana Stjelja