Knjiverzum

Ja sam putnik bez stopala, nebom plovim tiho, polako. Svetlost pozajmljujem, a ipak sjam, kao srebrni fenjer u snu. Rastem i opadam, al' ne umirem, lice menjam na noćnom nebu. Danju se skrijem, a ipak sam blizu, vraćam se kada zvezde zablistaju. Ko sam ja? Odgovor: Mesec

Na raskršću vremena i prostora, raskošnotajanstvena, magličasta neopipljiva tvorevina, spiritualna fatamorgana nebeskog okeana, elektronska slika unutrašnjeg oka sveta, u oku dinosaurusa, u oku sfinge, u oku severnog jelena... Ko sam ja? Odgovor: Aurora borealis

Nisam rođen ni od zemlje ni od neba, već od snova i želja svojih predaka. Na glavi nosim jelenske rogove, što se granaju ka zvezdama. Lice mi je nalik konju, a čeljustima pijem talase Žute reke. Telo mi je dugo poput zmije, vijugam preko zidina Velikog kineskog zida. Ogrnut sam ribljim krljuštima, što svetlucaju kao zvezde rasute po noćnom nebu. Kandže su mi oštre kao orlovske, seku gromove i munje. Šape su mi snažne poput tigrovih, koračam po snegovima svete planine Kunlun. Griva mi plamti kao lavlja vatra, osvetljava pet hiljada godina istorije. Uši su mi poput volovskih, slušam šapat žitnih polja i glasove vetra. Nemam krv ni smrtno telo, a ipak živim u srcu svakog Kineza. Ja sam znak njihove snage, njihovih snova i trajanja. Ko sam ja? Odgovor: Kineski zmaj

Gluva sam i nema, ne ispuštam nikakav krik ni jecaj. Ali u sebi čuvam sve u pamćenju. U svojim rukama držim svemir. Ja sam sve i ništa. Ko sam ja? Odgovor: Knjiga.

Svi se plaše da me vide Pratim sve i svuda Mogu da se vidim samo na svetlu Kada postajem još strašnija. Ko sam ja? Odgovor: Senka

Ja sam od papira. Vešto se uklapam, slušam zvuk makaza. Iz mašte nastajem, iz dodira prstiju veštog majstora. Razbijen na delove, spojen topljenim lepkom, čekam da oživim u novom obliku. Ko sam ja? Odgovor: Kolaž .